U poslednjih nekoliko godina primetan je trend pojavljivanja Cloud rešenja za mnoge oblasti, a posebno u domenu poslovnog softvera.
Da li je Cloud poslovni softver, rešenje za vašu kompaniju?
Mnogo pre nego što se novi sistem (softverski ili bilo koji drugi) odabere i postavi, kompanije može uspostaviti konsultantski ugovor, možda da bi uradila studiju izvodljivosti, analizu zahteva, preporuka sistema koji zadovoljava zahteve, pomoć u odabiru odgovarajućeg poslovnog softvera ili pomoć u pripremi zahteva za ponudu i drugih dokumenata. Veliki deo posla koji se obavlja u IT industriji obavlja se upravo kroz konsultantske usluge. Kompanijama je često potrebna ili jednokratna usluga konsaltinga ili dugoročnija saradnja na poslovima za koje ne postoji znanje unutar kompanije. Iako se dosta konsultantskih usluga obavlja putem pisama o nameri (ili danas često putem elektronske pošte) ipak je preporuka imati konsultantski ugovor potpisan.
Definisanje obima i tipa usluga. Jedno od važnih pitanja u ovakvim ugovorima jeste opis obima i tipa usluga za koje se angažuje konsultant, tj. šta se očekuje da konsultant konkretno radi. Ako je opis preširok ili neprecizan, ovo može dovesti do razmimoilaženja između onoga što kompanije očekuje da će dobiti i onoga što konsultant očekuje da isporuči. Ovo može, očekivano, dovesti do rasprave. Znači, definisanjem prirode i kvaliteta usluga je naročito važno.
Dogovori oko plaćanja. Plaćanje konsultantskih usluga je najčešće po utrošenom vremenu po satu, po fiksnoj ceni projekta ili po fiksnom mesečnom paušalu + prekoračenja u satima za definisani obim posla. Važno je naglasiti da je konsultantski posao takav da se ne može precizno utvrditi obim rada. Mana fiksne cene i plaćanja (kao i kod drugih ugovora) jeste da konsultantski posao skoro sigurno podrazumevati nepredviđene elemente u ponuđenoj ceni. Ako se usluge po konsultantskom poslu mogu podeliti u neke faze onda je preporuka za plaćanje po završetku svake faze što bi omogućilo svakoj strani da prati napredak posla.
Intelektualna svojina i poverljivost. Uopšteno govoreći, postoji jednostavan izbor između toga da sva prava (osim autorskih) konsultant prenosi na kompaniju za koju je angažovan (pod pretpostavkom da je konsultant plaćen za odrađeni posao) ili da konsultant daje doživotnu licencu klijentu da koristi takva intelektualna prava za svoje poslovanje. Naravno, podrazumeva se da je konsultant obavezan da sve informacije koje primi od kompanije tokom trajanja ugovora tretira kao poverljive. Takođe je važno napomenuti da ako ne postoji dogovor/ugovor sa konsultantom oko autorskih prava, kompanije NE DOBIJA automatski vlasništvo nad bilo kojom intelektualnom svojinom koja je nastala kao rezultat konsultantskih aktivnosti. Ona ostaju kod konsultanta, iako je moguće da postoji nepisana, usmena dozvola upotrebu takvih prava od strane klijenta.
Kada jednom konsultant završi zadatak za koji je angažovan kod jednog klijenta u nekoj industriji, konsultant će steći iskustvo koje može dalje koristiti za slične ili iste zadatke i za druge klijente u okviru industrije. Zbog toga klijenti, ponekad, utvrđuju ne samo klauzulu o zaštiti konkurencije već i klauzulu o tome da konsultant ne sme učestvovati na sličnim projektima kod konkurenata za neki period (možda godinu dana) pošto je rad završen. Ovo naravno poskupljuje konsultantske usluge, jer i konsultant mora živeti od nečega u tom periodu J.
Ključni ljudi. Kompanije će želeti da znaju identitet ljudi koje će konsultant dodatno angažovati za obavljanje posla. Normalno je da kompanije ima pravo veta na bilo kog člana konsultantskog tima za učestvovanje u obavljanju posla iz bilo kog razloga.
Obe strane u konsultantskom poslu, dakle i konsultant i kompanija koja ga angažuje će takođe želeti da zadrže pravo raskida konsultantskog ugovora zbog ozbiljnih povreda profesionalnih ili etičkih normi koje bi mogle naštetiti profesionalnoj reputaciji.
Koliko vi ozbiljno prilazite konsultantskom poslu i kakva su vaša iskustva?
Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”