Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?
Na koji način proizvođači poslovnog softvera “hvataju” priključak sa trendom računarstva u oblaku i koji su najčešći načini prilagođavanja postojećih rešenja novom načinu distribucije softvera? Ima li mogućnosti za “toplu vodu” ili se jednostavno mora početi “od nule”?
Postoji nekoliko različitih pristupa razvoju poslovnog softvera u oblaku. Pristup razvoju zavisi od istorije proizvođača poslovnog softvera i samog proizvoda (softvera). Izdvojio bih dve grupe: tradicionalni proizvođači poslovnog softvera i Cloud proizvođači poslovnog softvera.
U poslednjih nekoliko godina, veliki broj kompanija je ušao na tržište koje su izgradili „veterani“ tj. tradicionalni proizvođači poslovnog softvera i spremaju se za novi start. Imena poput Workday (bivši zaposleni Peoplesoft-a koji je kupio Oracle), Financial Force (bivši CODA zaposleni) i Acumatica (bivši Solomon zaposleni). Na primer, Workday ponavlja strategiju koja je radila jako dobro za PeopleSoft 90-ih, a to je da se počne sa rešenjem za kadrove i plate a zatim da se razvija finansijsko/ERP rešenje ciljajući na sektore kao što su zdravstvena zaštita, visoko obrazovanje, državna uprava, usluge i proizvodnja.
Možemo biti sigurni da je utakmica poslovnih rešenja u Cloud-u tek počela i da će u ovoj utakmici najviše profitirati korisnici koji će više nego ikada imati mogućnost izbora adekvatnog rešenja za svoje poslovanje. A kako stvari stoje (tek oko 10,8% firmi koristi neki poslovni softver) tržište poslovnog softvera će u narednim godinama samo rasti. To pokazuju i rezultati aktivnosti firmi koje se bave razvojem, prodajom i podrškom poslovnog softvera čak i u godinama ekonomske krize od 2008 nadalje.
Sledeće nedelje: Umereno oblačno: trenutno stanje na tržištu
Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”
Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.
Preuzmi izveštaj!Session expired
Please log in again. The login page will open in a new tab. After logging in you can close it and return to this page.
Pozdrav Miodraže,
hvala na komentaru. Shvatio si da, bez obzira što sam i ja “proizvođač” softvera, je moj komentar bio u pravcu da nas (možda) ne zavedu interesi nekoga ko nije ni korisnik ni proizvođač, a da se ti isti interesi ne propagiraju kroz interese krajnjih korisnika koji, u svakom slučaju, treba da odluče da li će ili ne promeniti nešto u svom poslovanju.
Iskreno, nemam ništa (naprotiv) protiv napretka u bilo kom smislu i uvek smo prvi prelazili na nove razvojne platforme i kada to nije bilo neophodno, sa idejom da će neve stvari kad-tad zaživeti i da je pametno što pre osvajati nove tehnologije. U ovom slučaju, bojim se da ne “preletimo” interese na relaciji korisnik-proizvođač. Nimalo nam nije problem da na neki način implementiramo nešto što će ići ka Cloud rešenjima, ali ne uspevam da koncipiram priču kojom bih zainteresovao postojeće klijente da sav taj rad i plate. Ako neko ima ideje, bio bih zahvala za neku …
Možda za nove korisnike ima nekog smisla, ali ako postave pitanje koje su prednosti u odnosu na “klasična” rešenja, opet bih bio u problemu, naročito što u našim uslovima ništa nije dovoljno sigurno, ni internet, ni kablovska mreža, ni provajderi, ni bezbednost …; i kako onda da nekom objasnim da mu je sigurnije da drži podatke negde “tamo daleko” a ne kod sebe “u fioci” ?
Moram da priznam, po prvi put sam, posle 20 godina rada u IT industriji, po malo (ipak po malo) rezervisan, ne zbog toga što ne mislim da će jednom sve biti na Mreži (hoće sigurno), nego što se u, konkretno poslovnom softveru, radi o vrlo osetljivim podacima, koje je malo ko spreman da tako lako izmesti iz svoje kuće … možda mi se samom čini ….
Nešto mislim … kome je jednsotavnije Cloud rešenje, proizvođaču ili korisniku ? Ne mogu da pronađem ubedljiv argument zašto bi neko sa desktop rešenja prešao na Cloud, sa aspekta korisnika? Ako pretpostavimo da, svejedno, mora da ima nešto od hardvera, koji je danas dovoljno dobar da pokreće desktop aplikacije, zašto bi se izlagao riziku da izmešta podatke van firme, da izgubi nešto od funkcionalnosti desktop aplikacija (ipak je Cloud na Mreži), da apsolutno zavisi od proizvođača, da zavisi od provajdera? Jedini, koliko-toliko argument je da ima dostupnost aplikaciji sa bilo kog mesta bez posebne instalacije, mada ni to nije neki krunski argument jer i desktop aplikacije mogu jako lepo da rade u režimu udaljenih pristupa, čak sa malo dodatnih modula, ni “office” Cloud nije nemoguć. Dakle, čini mi se da je benefit, u stvari, kod proizvođača, jer nema instalacije, nema baza podataka, što daleko pojednostavljuje posao, pa sad pokušavamo da ubedimo i korisnike da je to dobro za njih?
Pozdrav Bojane,
Hvala na komentaru i da ima rezona i jedno i drugo. Ono što ovom serijom tekstova pokušavamo da pokažemo jesu prednosti i mane i jednog i drugog rešenja. Onaj ko razmišlja o kupovini poslovnog softvera prosto treba da ima na umu sve ove stvari, a kakvu će odluku doneti od njega zavisi. Upravo zbog toga, za kraj serijala će ići prednosti i mane desktop i cloud poslovnog softvera.