Vodič: Poslovni softver u oblaku
U poslednjih nekoliko godina primetan je trend pojavljivanja Cloud rešenja za mnoge oblasti, a posebno u domenu poslovnog softvera.
Da li je Cloud poslovni softver, rešenje za vašu kompaniju?
- You are here:
- Home »
- Blog »
- Elektronsko poslovanje »
- Odjeci i komentari – konferencija e-Razvoj 2016 – elektronsko poslovanje u Cloud-u
Odjeci i komentari – konferencija e-Razvoj 2016 – elektronsko poslovanje u Cloud-u
Cloud je tu! I neće nestati. Cloud je budućnost elektronskog poslovanja. To je nešto oko čega se manje više svi slažu, uključujući i mene (da ne bude dileme). Ono oko čega se možda neće svi složiti jeste šta sve nazivamo cloud-om, kako razumemo i koristimo termine, koliko tržište razume sve te novotarije i koliko je sposobno da ih usvoji i primeni i, na kraju, koliko sami ponuđači ulažu napora i truda (preko manje-više standardnih marketing poruka) u približavanju ove izuzetno kompleksne teme krajnjim korisnicima odnosno njihovim dugoročnim partnerima.
Nedavno održana konferencija udruženja e-Razvoj – elektronsko poslovanje u Cloud-u pogodila je u centar. Mnoštvo predavača, tema, zanimljivih materijala koji su dostupni na sajtu konferencije i, naravno, posetilaca (210)!
Uzimajući u obzir dostupnost materijala sa prezentacija i jedinog (na žalost) video snimka (hvala Borisu Drajeru još jednom) konferencija je izazvala brojne reakcije, pohvale, kritike i komentare. Kako je jedini video snimak koji je dostupan onaj na kome izlažem iskustva i svoja i krajnjih korisnika poslovnog softvera u Cloud-u i kako je taj video snimak očigledno izazvao preko potrebne reakcije smatram da je ovo bila IZUZETNO uspešna konferencija koja se upravo po odjecima izdvaja.
Kratak podsetnik: tokom samog izlaganja povela se vrlo interesantna diskusija na temu Cloud rešenja na tržištu Srbije. Podsetiću samo da većinu (98,3%) tržišta Srbije čine mikro (do 10 zaposlenih) i mala (do 50 zaposlenih) preduzeća (88,9% odnosno 9,4%) dok samo 1,7% od ukupnog broja čine srednja i velika preduzeća. Da se ne bih ponavljao, preporučujem da pogledate snimak predavanja!
Između ostalog, povod za ovaj tekst jeste komentar kolege Nikole Malovića (http://papiri.rs/blog/2016/psenica/) koji poprilično doprinosi diskusiji koja je pokrenuta na samoj konferenciji. I to mi je posebno drago jer je iz mog ugla cilj postignut:
O Cloud-u treba još da se govori, a ponuđači cloud rešenja bi trebalo dodatno da porade na približavanju razumevanja problematike clouda upravo mikro i malim preduzećima i to na nivou bližem upravo ovom segmentu tržišta (koje je i najveće).
O Cloud-u treba još da se govori, a ponuđači cloud rešenja bi trebalo dodatno da porade na približavanju razumevanja problematike clouda upravo mikro i malim preduzećima i to na nivou bližem upravo ovom segmentu tržišta (koje je i… Share on XDakle, Nikola, hvala za ovo jedan od vodećih autoriteta na temu poslovnog softvera, ne doživljavam sebe kao takvog, ali lepo je čuti. Hvala!
Da ne bude nejasnoće: FOKUS prezentacije je bio stanje na tržištu Srbije, a tu je dominantan broj mikro i malih preduzeća. U tom svetlu, mislim da je veoma bitno kakva su iskustva tih i takvih preduzeća sa Cloud-om. Moje iskustvo sa Cloud rešenjima je odlično i u tom svetlu se slažem sa Nikolom, ali je činjenica da su korisnici Cloud-a kao što smo Nikola i ja, i nama slični, manjina na tržištu Srbije. Pitanje je kako ta naša dobra iskustva preneti drugima. Inače, video snimci iz Nikolinog bog posta su jako interesantni, ali bih voleo da vidim više takvih video snimaka sa kojima mogu da se identifikujem i da ih realno koristim ovde u Srbiji. Xero aplikacije i način realizacije i ceo ekosistem koji je okružuje, bar što se tiče nas ovde, za sada, samo dalek san.
Dodatno, veoma važno je razumeti da sam ovom prezentacijom želeo da predstavim drugu stranu medalje, a to su ISKUSTVA sa terena, odnosno dileme, trileme i opšti utisci kompanija koje razmišljaju o nabavci ili promeni poslovnog softvera (desktop, web, cloud,… svejedno) sa kojima imam direktnan i/ili indirektan kontakt. Dakle, ovo je ono što njih muči!
Treće, a upotpunjava sliku, jeste da je za prezentaciju bilo rezervisano 10 minuta, produžilo se na skoro 30 minuta jer je prezentacija izazvala živu diskusiju i po mom mišljenju to je prava vrednost. Ne to šta sam ja rekao, ne to šta ostali predavači pričaju, već pokretanje diskusije na ovu temu. I to i jeste jedan od zaključaka konferencije.
Nikolin blog post je značajan doprinos ovoj Cloud diskusiji! Ipak, moram da se ne složim sa Nikolinim viđenjem “validnog cloud rešenja” (“Ako knjigodođa može da razvuče mrežni kabl do svih svojih klijentima i tako da oni i bez interneta sarađuju to je za mene validno „cloud rešenje“. Nikola). To je upravo problem termina i pojmova i proizvoljnog interpretiranja istih (i o kojima treba diskutovati), jer u ovom slučaju definicija postoji. Upravo je zbog ovoga potrebno razjasniti stvari. Dakle, ja sam protiv “zloupotrebe” cloud termina, te ću iskoristiti sopstveni citat od 15. maja 2013-e godine u kom izražavam upravo tu bojazan:
Dosta davno sam na blogu pisao o Softveru kao usluzi na webu (SaaS – Software as a service) i o poslovnim prednostima takvog modela već nekoliko godina unazad pratim razvoj domaće ponude takvih i sličnih rešenja. Ono što me već duže brine jeste strah da postoji potencijalna opasnost da “izližemo” jedan termin usvojen iz engleskog jezika a da u stvari nismo do kraja sigurni šta taj termin zapravo znači i koji su to njegovi pojavni oblici. S obzirom da je za temu o kojoj planiram da pišem ipak potrebno određeno tehničko predznanje, unapred se izvinjavam na pokušaju pojednostavljenja priče iz ugla korisnika. Na kraju to su ljudi koji će sve te Oblačne usluge koristiti, pa smatram da je najbitnije da približim temu njima.
Miodrag Ranisavljević o Cloud-u - 15. maj 2013
Sa ostalim stvarima se u načelu slažem i tu nema dileme, ali uvek ću savetovati oprez, promišljanje i analizu! Mislim da sam u prethodnom periodu dosta jasno raščlanio prednosti i mane Cloud rešenja, ali i tradicionalnih desktop rešenja! Ima mnogo i za i protiv. Suštinski bi trebalo da se složimo da bi svaka kompanija za sebe trebalo da odabere rešenje koje joj donosi najviše koristi ili štedi najviše novca. Slažem se da nije bitno da li je cloud, desktop ili nešto treće. Problem je što je za krajnjeg korisnika bilo kojih rešenja suštinski potrebno da se razume šta dobija, a šta gubi i u jednom ili drugom slučaju (cloud ili desktop). Inače, bilo koji izbor bilo čega jednostavno nema smisla.
Dodatno, slične stvari (kiša, oblaci i poplave, ali i sigurnost i bezbednost) izgleda da brinu i mnogo većeg stručnjaka i autoriteta od mene u oblasti razvoja i testiranja softvera g. Hansa Hartmanna iz kompanije Objentis. Njegovu prezenteciju možete pronaći na ovom linku: Razvojne platforme softvera u oblaku – Hanss Hartman, Objentis, članica Udruženja e-Razvoj.
Citiraću i njegov lični savet (u originalu se može naći na poslednjem slajdu njegove prezentacije pored drugih korisnih informacija) na ovom mestu jer mislim da je važan za svaku kompaniju koja razmišlja o cloud poslovnim rešenjima:
Don’t believe in marketing slogans! :)
Hans Hartmann, Objentis
Dalje, s obzirom da je inicijalna kapisla za Nikolin blog post bio i email od kompanije New Dimension (proizvođača poslovnog softvera Lidder) brojim njih kao još jednog učesnika ove veoma važne diskusije i nadam se značajnom doprinosu!
Poslednje, i ovo je više beleška za organizatore konferencije e-Razvoj za budućnost, jeste da sa sledeće konferencije imamo sve video snimke, tako da možemo diskutovati i šire od samo jednog amaterskog snimka nastalog ljubaznošću g. Borisa Drajera!
Ali radimo sa onim što imamo i kreiramo, nadam se, malo bolji svet! Idemo dalje…
p.s. Pogledajte i ostale materijale sa konferencije e-Razvoj 2016: Elektronsko poslovanje u Cloud-u, mogu značajno doprineti pokrenutoj diskusiji.
About the Author Miodrag Ranisavljević
Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”
Popular posts
Session expired
Please log in again. The login page will open in a new tab. After logging in you can close it and return to this page.
Ako se složimo oko toga da je cloud jedno savršeno rešenje, onda svako drugo pada u instant zaborav. Ovo je još kontrastnije ako se složimo i oko toga da je sve što poželimo – cloud. Pod sve, mislim na sve, pa i na remote dekstop pristup, pa čak i kabl između knjigovođe i firme, kako Nikola preteruje. I pošto je sve što neko zamisli cloud, a cloud je savršeno rešenje, meni ostaju nedoumice, a korisnicima koji su pristali na to savršeno nešto, u praksi ostaju problemi. Pošto je to sve savršeno na tome nečemu savršenom, možemo zaključiti da korisnici, zapravo, nemaju probleme, tj. samo misle da ih imaju, a to se rešava jakim marketingom. Ostajem, dakle, problematičan samo ja sa svojim nedoumicama.
Možda i nisam jedini, možda ima još po koji zadrti i staromodni lik koji misli da je cloud skraćeno od cloud computing, a ne kablovi i remote dekstopovi i slično, ali govorim u svoje ime. Kako sada stoje stvari, ovo sve što se naziva cloudom (a cloud je po srpskom tržištu sve što nije lokalno) ne može biti isključivo dobro, mora da ima makar jedno zrnce prašine negde na tom oblaku (oblaci i nastaju oko zrnaca prašine). Kada to bude bilo jasno svim korisnicima, ja ću stavljati naslove i govoriti “Cloud je budućnost”. “Srbija ide u cloud”. Ovako, do tada, moram da govorim o onoj strani o kojoj niko neće, tj. o kojoj je progovorio Miodrag Ranisavljević čiju sam diskusiju zbog togs i podelio i to sa “problematičnim” naslovom koji govori o onoj strani clouda koja se retko spominje. Samo spominjanje te kišne strane uzbuđuje klaud-efendije, što se vidi po rekacijama i na konferenciji ali i po Nikolinoj reakciji na citat iz Miodragove diskusije. Razumem zapravo. Nečemu “presavršenom” se ne sme ništa prigovoriti? Ne slažem se, a problema ipak ima, kao i u svakoj stvari i metodi na svetu.
Već godinama traje period zaljubljenosti u “cloud”, međutim, mi u firmi taj “cloud”, kao krajnji korisnici i kao sastavni deo našeg proizvoda koristimo od 2006, kada se taj “cloud” još nije zvao “cloud”, i znamo da tu ima na desetine ozbiljnih problema u praksi. Lidder koji mi proizvodimo od 2006, drži podatke (baze) na našim serverima, AKO to korisnici žele, podatke i dokumente šaljemo kojekude preko nekakvih servera koji mogu i ne moraju biti u pravom cloudu (a svakako su na internetu), podaci se na tim serverima obrađuju i vraćaju klijentima kada oni to traže. Sad, odjednom, kada se pojaviše ovi neki koji sve što požele nazivaju cloudom, pošto mi imamo program i neke datoteke u lokalu, mi nismo cloud, a pošto nismo cloud, onda to ništa ne valja, a cloud je nešto savršeno što baš oni imaju jer imaju web appove? Ne biva to tako. Proći će još dosta vode Dunavom dok sve ne legne na svoje mesto.
Međutim, svakom svoje, ko veruje u novopostavljenu cloud dogmu, veruje, a ko zna da nije sve što je marketinški novo, automatski i savršeno, neće je prihvatiti. Ostaje vrlo problematično samo za korisnike koji, po definiciji, ne razumeju materiju i ne vide razliku između mobile appova, web appleta, web programa, rešenja koja koriste cloud i programa koji uopšte ne koriste internet. Njima je sve to skoro isto, osim po ceni, a onda nailazi najnoviji marketing talas koji kaže “cloud je savršen” sa nastavkom, “a evo baš ja pravim cloud rešenje” šta god to bilo. To mi se nikako ne sviđa i nastaviću da prenosim i negativne strane tog i takvog nedefinisanog clouda.
Lakše je praviti i održavati cloud rešenja, to ima i svojih mana koje se vide kod korisnika i razumem marketinške i druge ciljeve onih koji to rade i sa njima ne slažem. Mislim da je jedino pravo rešenje desktop aplikacija koja koristi internet, da ne kažem cloud, za sve što je moguće i da oba ekstrema (web appovi i desktop programi koji ne koriste internet) nisu dobri za poslovanje.
I da zaključim (odužilo se, sorry): Ne volim marketing koji nije ograničen činjenicama pa tako Cloud kako ga ovde predstavljaju nikako nije apsolutni mainstream u celom svetu, desktop programi ne predstavaljaju “backwards” komfor već pružaju komfor u radu, a Cloud computing je moćna stvar koja nema veze sa ovim “Cloudom” o kome mi ovde polemišemo. Koncept u kome su podaci na internetu i mi ih u lokalu koristimo i obrađujemo je dobar i koristi se mnogo pre ove “cloud” revolucije u Srbiji, a web programi imaju još mnogo verzija browsera i jave ili nečeg sličnog da dočekaju dok ne postanu upotrebljivi za efikasan rad. A šta će prevladati? Videćemo :-)
O tranziciji na Cloud rešenje:
Lično sam proizvođač softvera koji možemo smatrati dektop rešenjem, koje po Nikolinim terminima i terminologiji (čiji sam i ja zastupnik) pokušavamo da “klaud-izujemo” korišćenjem raznih servisa za virtuelizaciju.
Takođe, lično sam i zastupnik i partner i jednog poznatog domaćeg rešenja koje je u potpunosti u Cloud-u. Dakle, imam priliku da izbliza gledam kako naši korisnici reaguju i na jedno i na drugo rešenje.
I mogu vam reći iz iskustva to otprilike ovako izgleda . Evo par konkretnih primera:
“Ma, dobar je taj klaud, ali što ja moram nekom da ostavljam bazu podataka”.
Oni koji nemaju takvo iskustvo, i odvaže se da naprave tranziciju na cloud, imaju i neke druge poteškoće : “Čekaj, ja sad moram svaki put kad unesem neki podatak da sačekam da mi se učita padajući meni i da sačekam da mi se ponudi tačno ono što sam ukucao za filter pri pretrazi?”
Ili drugo : “A kako sad ja da otvorim više prozora u okviru ove cloud – aplikacije ? Treba mi informacija i o kupcima i o stanju zaliha, a neću da se vraćam sa back na drugu masku, hoću u istom vremenu da otvorim više tab-ova”
Treće što im obično predstavlja razočaranje: “Čekaj, meni je programer Pera ranije mogao da završi svaku doradu koju sam hteo u razumnom roku. Zašto sad u cloud – rešenju to ne može?”
I tako redom, ne bih da dužim komentar.
Moj slobodan zaključak: Cloud je odličan koncept, ali je na žalost, u očima prosečnog vlasnika mikro preduzeća (i naročito njegove knjižibabe) još uvek pomodan i nedozvoljava backwards komfor. Ali lično smatram da vreme (a i trendovi) rade neporecivo u korist cloud rešenja !
Tu je naša uloga: kako je 2016. godina preduzetništva, ja mislim da treba da bude godina edukacije: učimo ljude da cloud ne ujeda, objašnjavajmo prednosti, nađimo odgovore za eventualne mane, i budimo uporni. I rezultati će doći.
Gore spomenuti citat je ilustracija mog stava da zalaženje u semantiku i definicije clouda i sl. je korak u pogrešnom smeru koji skriva suštinu prednosti koje “cloud” donosi korisnicima poslovnih aplikacija, a koja se suštinski odnosi na povezivanje informacionih sistema učesnika poslovnih procesa. Samo sa tim pragmatičnijim i prizemnijim pogledom na “cloud” rešenja ona možda imaju neke šanse da prestanu da budu akademski pojam 5 godina nakon što su postale svetski mainstream u apsolutno celom svetu jer su upravo ti vlasnici mikro preduzeća ti koji moraju da ih prigrle te samim tim razgovor mora da se prilagodi tome.
Što se tiče Xero aplikacije, nju navodim kao primer jer je rad na njoj započeo 2007.-e na Novom Zelandu od strane malog tima te je verovatno mlađa od većine rešenja koje mi imamo na tržištu a i Novi Zeland 2007-e nije mnogo različitiji od Srbije 2016-e. Oni su bukvalno dokaz da je moguće kad se zna i hoće i van Kalifornije.
Voleo bih da pročitam post u kome se malo konkretnije iznose iskustva i izazovi sa kojim se vlasnici mikropreduzeća u Srbiji susreću uvođenjem “cloud” rešenja jer je većina primera tranzicije koje ja znam (mala preduzeća od par zaposlenih) relativno jednostavno i brzo realizovana.
Nema potrebe plašiti se kiše, uzmite kišobran, prošetajte slobodno i uživajte u mirisu ozona iy oblaka :)