Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?
Sat koji pokazuje dubinu do 5 kilometara! Super! Nadmorsku visinu? Super! Štoperica, merenje kalorija, otkucaja srca, merenje ritma koraka… Fenomenalno! Kako bi jedan moj prijatelj rekao: Želim to! Doduše, ne bavim se ronjenjem, planinarenjem, slabo trčim, kalorije sagorevam i bez sata, a ritam srca i ritam koraka već se nekako sami usaglašavaju…
Uvek kada kupujem nešto imam nerealno visoke potrebe i sklon sam preterivanju. Sve mi treba. Zato obično ne kupim ništa ili kupim previše i nikad ne koristim (englezi imaju dobar izraz: overbuy!).
Slično je i sa firmama.
Veliki broj firmi ima tendenciju da pretera u definisanju sopstvenih potreba! “Gladne oči” zbog toga izazivaju gubitak jasnoće i usredsređenosti, a koji su suštinski kriterijumi za pravilan izbor.
Spisak zahteva i potreba ne treba da bude prevelik. Svega nekoliko strana. Svakako će se spisak povećavati kasnije, ali u startu treba biti usredsređen na suštinske stvari. Suštinske stvari su, u ovom slučaju, nedvosmislene, jedninstvene i jasno definisane potrebe koje pokazuju zašto neki program bolje “pokriva” poslovne procese u Vašoj firmi. TakoÄ‘e, pravilno definisanje potreba Vam pomaže da izbegnete softver koji ima previše opcija ili softver kojem nedostaju ključne opcije koje su neophodne za Vaš posao.
Na primer, ako se baviti prodajom rezervnih delova (bilo kojih), kao i servisiranjem istih, neophodna opcija je praćenje serijskih brojeva radi lakšeg utvrđivanja datuma kupovine, isteka garancije i sl. Softver koji ima sve ostalo, a nema ovu opciju, definitivno nije softver za Vas. Naravno, ukoliko ste pravilno definisali svoje potrebe i ovu opciju stavili u spisak, automatski ste sebi uštedeli dosta vremena, jer nema potrebe gledati softverske pakete koji ovu opciju nemaju.
Naravno, pri analizi sopstvenih potreba možete krenuti i obrnutim redosledom, tako što ćete prvo napraviti spisak onoga što Vam nikada neće trebati, ali jedno je sigurno: realna, fokusirana i jasna analiza i definicija sopstvenih potreba je ključna stvar koju je neophodno uraditi prilikom izbora poslovnog softvera.
Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”
Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.
Preuzmi izveštaj!Session expired
Please log in again. The login page will open in a new tab. After logging in you can close it and return to this page.
Potpuno se slažem sa Vama. Hvala na odličnom komentaru koji se vrlo lepo nadovezuje na gorenapisani članak!
Ideja ovog bloga, ali i sajta koji dolazi posle je upravo pokušaj pronalaženja ovog meÄ‘ukoraka. Kako usaglasiti želje korisnika (kako pomoći korisniku da definiše želje, potrebe, zahteve) sa mogućnostima programera i korišćene tehnologije.
Usaglašavanja želja i mogućnosti jedan je od glavnih problema, ne samo u softveru, već i u drugim oblastima. Potrebno je dosta znanja i iskustva, a bogami i strpljenja i predanog rada, sa obe strane da bi se pomirile ove dve, po definiciji, nepomirljive stvari.
Opet, moram da naglasim da je ovoj temi kod nas posvećeno premalo pažnje, zato se i dan danas nesigurnim koracima krećemo kroz svet poslovnog softvera.
Zvučaću malo kao Br.1 iz Alana Forda kad kažem da razvoj poslovnog softvera pratim još od DOS-a i 286-tice.
Karakterističan “tango” budućeg korisnika i programera bio je sličan dijalogu na autopijaci. Pitanje “koliko tražš” odgovor “koliko nudiš”. Programer je zahtevao definitivnu listu zahteva koju naručilac nikad nije uspeo da napravi.
Jedno vreme sam se bavio nekim drugim stvarima, a nedavno se kao konsultant za Change management uključio u jedan veliki IT projekat. (Nije bitno gde, budžet je 15.000.000 Eura.)
I opet ista stvar. Ako ne kupiš “of the shelf” aplikaciju, koja je po definiciji nefleksibilna, pa moraš poslovni proces da prilagoÄ‘avaš poslovnom rešenju, ulaziš u razvoj, gde korisnik ne zna šta hoće, a programer nikako da doÄ‘e do dugo željene konačne liste zahteva.
Mislim da odgovornost, možda ne podjednako, ali ipak lež na obe strane – korisničkoj i programerskoj. Vrlo često se tokom dugih rasprava o pojedinim zahtevima sticao utisak da programerska ekipa želi da nametne ne najefikasnije rešenje nego ono koje je njima tehnički najlakše izvedivo.
Logična opcija da bi timskim radom trebalo doći do optimalnog rešenja nažalost nije baš dolazila do izražaja. Verovatno da bi i jednima i drugima trebalo malo pripreme: korisnicima kako da definišu zahteve na programerima razumljiva način, a programerima da idealno IT rešenje možda i nije najoptimalnije za primenu.