eRazvoj 2014 – osvrt na četvrtu konferenciju

„Nije važno odakle sam, sve dok znadem kuda putujem“ – Branimir Džoni Štulić

Četvrta konferencija udruženja eRazvoj 2014 sada već izvesno postaje tradicija. Jedanput je kažu slučajnost, dvaput je podudarnost, a treći put zavera. Ako ja dobro brojim i gledam ljudi okupljeni oko ideja udruženja eRazvoj su se  „urotili“ da IKT oblast iz podruma razvoja prebace u izlog tržišta :) i zato mislim da je jako važno da se nastavi sa aktivnostima sve dok izlog ne bude vidljiv i van IKT zajednice.

Strategija, (a taktika i operacije?). Ipak, ono što me pomalo zabrinjava je da se iz godine u godinu teme nekako ponavljaju. I to čini mi se nije utisak samo sa ove, već i sa mnogo drugih konferencija kojima sam imao čast i zadovoljstvo da prisustvujem. Lični utisak je (a čini se da nije samo moj utisak takav) da i pored svih iznetih problema i predloga, malo toga se realno uradi na “terenu”. Slažem se da nije lako biti strateg, ali suštinska “borba” se vodi na terenu u tzv. realnom sektoru gde se konstantno saplićemo, zadržavamo i usporavamo na vrlo malim stvarima (ovaj propis ovde, ova mera onde, paypal tamo, e trgovina ‘vamo i sl.). To je i opšti utisak sa konferencije da smo zemlja koja je donela najviše strategija razvoja, a da imamo najmanje rezultata (doduše za IT (bez K-komunikacije) doneta je samo jedna strategija). Zaboravljamo, često, da doneti strategiju predstavlja samo prvi korak, a da posle ide taktika i operacije, a upravo taj deo se nekako zaboravi i izostavi, a upravo je to ono što “iznese” strategiju do kraja.

Stubovi (na klimavom temelju, za sada). Kada razmišljam o strategiji, taktici i operacijama, pada mi na pamet i tema ove četvrte po redu konferencije: stubovi informatičkog društva. Ovde ima dosta plodne zemlje (kakve to ima veze sa stubovima???, ostanite još malo sa mnom…). Plodna zemlja nije baš postojana, čvrsta i ne predstavlja baš dobru osnovu za čvrste materijala, građevinci znaju o čemu pokušavam da pričam, i  ako ćemo da postavljamo nešto čvrsto dugotrajno, nešto što će da nosi društvo, pa i informaciono društvo, neke stubove (šta god oni bili) treba nam dobar i čvrst temelj. A mi ga nemamo. Kako da postavimo dobar temelj na koji ćemo postaviti stubove (ljude, znanje, ideje, informatiku,…) i koji će dugoročno nositi informatičko društvo, pitanje je koje zahteva mnogo razmišljanja. Ovako kako je sada, imamo plodnu zemlju, “zabodemo i posadimo” šta mislimo da je dobro a rezultat je: plodovi zemlje (ljudi) odu na čvršće temelje (inostranstvo), a nama ostane “krivi toranj (stub)” jer smo stubove zaboli u blato. Ako je Novi Beograd nastao iz blata Save i Dunava, možda je vreme za novo isušivanje blata kao preduslov za stubove informacionog društva?

Zaključak*. Dok ne isušimo močvaru (uklonimo blato), džaba nam svi stubovi pobodeni u isto (blato).

*je mesto na kome se umorimo od razmišljanja