Da li je IT ključ za napredak Srbije?

U medijima su poslednjih dana veliki publicitet dobile informacije o gubicima koje Srbija ima zbog odliva kvalifikovanih IT stručnjaka, kao i o rezultatima istraživanja Vojvođanskog IKT klastera po kojima je neto vrednost IT industrije od 2006. do 2011. godine porasla za 100%. Međutim, to su samo neke od činjenica u vezi sa srpskim IT sektorom. Treba baciti još malo svetla na ovu oblast, kako bi naša javnost shvatila pravi potencijal koji ova industrija nosi za korenite promene u našoj privredi i društvu.

Treba imati na umu da, kada se govori o rastu i potencijalima, govori se o softverskoj industriji, a ne o ukupnom IT sektoru koji uključuje i proizvodnju i distribuciju hardvera, a po metodologijama nekih analitičara i prodaju mobilnih telefona i uređaja. Međutim, jedino softverska industrija ima mogućnost da ostvari dramatičan rast i uticaj na ostale sektore.

Kako?

Pre svega, potrebno je razumeti poslovni model po kom se stvara profit u oblasti softverskih usluga i proizvoda. Pojednostavljeno gledano, postoje dva modela: jedan je outsourcing – razvoj tuđeg softvera po narudžbini, a drugi je razvoj i plasiranje sopstvenih rešenja. Naravno, postoji čitava lepeza kombinacija između ove dve krajnosti, ali ćemo se ovde držati samo osnovnih modela radi boljeg objašnjavanja ključnih razlika.

Poslovni modeli

Outsourcing je model koji dobro funkcioniše u Srbiji, a posla ima na pretek. Zahteva raspoloživu kvalitetnu radnu snagu i sposobnog menadžera. Imamo jaku konkurenciju u okruženju: Rumune, Bugare, Ukrajince, Beloruse itd, ali posla ima za sve. Iako naša radna snaga nije najjeftinija, na dobrom smo glasu zbog kvaliteta koji isporučujemo. Osnovna karakteristika je da se ovakvi poslovi plaćaju samo jednom. Dakle, kada isporučite naručeno rešenje, bivate plaćeni i to je to, krećete sa sledećim projektom.

Razvoj sopstvenih rešenja može da zahteva značajna ulaganja u istraživanje i razvoj i/ili u preživljavanje dok svoju ideju ne prebacite preko prelomne tačke kada počne da donosi profit, a takođe zahteva kvalitetnu radnu snagu i sposobnog menadžera. U Srbiji ima sjajnih primera i u ovom modelu, kako velikih kompanija, tako i malih preduzeća koja su na globalnom tržištu „udomila“ svoj softver. Ovaj model omogućava da nešto što ste razvili jednom, prodate mnogo puta i time ostvarite značajnu multiplikaciju profita – koja će biti u direktnoj srazmeri sa kvalitetom i popularnosti vašeg proizvoda.

Naravno, oba modela su sasvim legitimna i kompanije biraju svoj model u skladu sa svojom poslovnom filozofijom, resursima i ciljevima.

Tržište

Članice Vojvođanskog IKT klastera najveći deo svojih usluga i proizvoda plasiraju na strana tržišta – najviše u EU, SAD, Kanadu i Bliski Istok. Ovo udruženje je po tome reprezentativan uzorak domaće softverske industrije koja u najvećoj meri posluje na stranim tržištima. Od 230 miliona evra izvoza, članice Vojvođanskog IKT klastera su „odgovorne“ za 82 miliona.

Zašto je to tako, zašto mali broj IT kompanija radi na domaćem tržištu?

Pre svega, zato što ne postoji dovoljna domaća tražnja, jer ogromnu većinu poslovnih ljudi u Srbiji i dalje treba ubeđivati i objašnjavati im ono što ceo svet vidi – da bez primene ovih tehnologija nema napretka ni budućnosti. U Srbiji tek svako deseto preduzeće koristi neki ozbiljniji softver u svom poslovanju, pa je i to uzrok zašto naša zemlja zaostaje u razvoju i spada u siromašne zemlje. Sasvim je očigledno da bi država mogla ovde da odigra značajnu ulogu, kao kupac savremenih rešenja koja bi s jedne strane povećala kvalitet usluga koje se pružaju svim građanima i privredi, a sa druge strane bi dala primer poslovnoj zajednici kada je reč o upotrebi takvih rešenja.

Takođe, previše često se dešavaju „burazerski“ dogovori u nabavkama softvera za državne institucije, a to nanosi ogromnu štetu – ponajmanje domaćim IT preduzećima, a najviše državnoj upravi i korisnicima njenih usluga.

Na kraju, neophodan je zakonski i infrastrukturni okvir koji će omogućiti i podstaći elektronsko poslovanje – od trgovine do isporuke usluga i proizvoda. To bi bio dodatni podsticaj pozitivnim privrednim kretanjima u Srbiji.

Postoje i brojni drugi razlozi zašto su razvijena strana tržišta poželjnija: usluge i proizvodi se mogu naplatiti više nego u Srbiji, kašnjenja u naplati su zanemarljiva, a način poslovanja je daleko profesionalniji i u skladu sa odavno ustanovljenim poslovnnim običajima i pravilima što daje visok stepen sigurnosti.

Kadrovi

Kadrovi su ključan element uspeha u svakoj industriji, a naročito u proizvodnji softvera. Uprkos trendu povećanog upisa i zainteresovanosti mladih za računarske studije u poslednjih par godina, u Srbiji raspolažemo sa tek nekoliko hiljada ljudi u ovoj branši. Sve i da dupliramo taj broj za nekoliko godina, to neće biti dovoljno za rastuće potrebe tržišta.

Ne treba zaboraviti da je nestašica ovih kadrova veliki problem i u ogromnoj većini zapadnih ekonomija. Evropska Komisija je u martu 2013. godine pokrenula Veliku koaliciju za digitalna radna mesta, koja ima za cilj povećanje broja IT profesionalaca, ali i opšte pripreme za izazove digitalne privrede.

Ova nestašica kadrova je razlog zašto srpske softverske kuće imaju toliko posla u outsourcing-u. Cena rada u Srbiji je još uvek dovoljno niža, a uz vrhunski kvalitet koji isporučujemo – nema straha od nedostatka posla ni u budućnosti. Međutim, to je istovremeno i razlog zašto imamo odliv stručnjaka – njima je veoma lako da nađu dobro plaćen posao na stranim tržištima.

Kako domaće kompanije nalaze kadrove? Na tržištu rada nema nezaposlenih kvalitetnih kadrova. Oglasi za zaposlenje su stalno otvoreni, naročito se traže seniori, ljudi sa iskustvom. Mlade snage se regrutuju ponekad već u srednjoj školi, ali najčešće na fakultetu – čak i od prve godine. Postoje i specijalizovani sajmovi zapošljavanja. Oni koji su na računarskim studijama imaju odličnu šansu da tokom kompletnih studija dobijaju stipendiju neke od kompanija. Kada u firmu stignu diplomci, retko su odmah „upotrebljivi“. Kompanije moraju da ulože vreme i novac u njihovu obuku, da bi se nakon 6 meseci do godinu dana mogli na njih ozbiljnije osloniti.

A tada već postoji opasnost da će tek formiran programer otići kod nekoga ko je organizovao malo bolji Google kutak za svoje zaposlene.

Strateški pogled

Ako se sada malo odmaknemo i pogledamo ceo softverski sektoru u Srbiji, brzo postaje jasno koji model je bolji za ceo taj sektor i sve nas. Naravno, to je razvoj sopstvenih rešenja. Kada razvijete softver koji ima prođu na svetskom tržištu, obezbedili ste efikasnu multiplikaciju uloženog rada i sredstava – ali i značajne prihode za državni budžet čime se, dalje, omogućava rešavanje problema u domenima kao što su prosveta, javna infrastruktura i drugi.

Uvek treba imati u vidu 4 osnovna principa na osnovu kojih IT podstiču razvoj privrede:

• IT omogućavaju veću efikasnost u svakom segmentu poslovanja
• IT podstiču primenu inovacija i skraćuju vreme razvoja novih proizvoda
• IT omogućavaju bolje uslove na tržištima kroz brži pristup informacijama
• IT su globalne tehnologije – povezane sa procesom globalizacije

EU je desetogodišnjim ulaganjem u razvoj informacionih tehnologija postigla povećanje konkurentnosti i efikasnosti preduzeća za čak 50%. Štaviše, odavno je dokazana povezanost ulaganja u IT i napretka privrede i društva.

Postoji još jedan veoma važan momenat. Uprkos tražnji kadrova, postoji velika nezaposlenost u Srbiji jer obrazovni sistem nije školovao (i ne školuje) kadrove prema potrebama tržišta. Uprkos kvalitetnim programima prekvalifikacije, neće biti moguće sve nezaposlene i ljude koji su višak u drugim sektorima „prevesti“ u IT. Ipak, informacione tehnologije imaju potencijal za zapošljavanje i drugih profila, ne samo programera i ostalih IT-jevaca. Već postoje IT kompanije u kojima 30% ili čak i manje zaposlenih čine IT kadrovi. Primer je industrija igara i kompanije koje u svojim redovima zapošljavaju većinom dizajnere, specijaliste za animacije, dramske pisce, crtače itd. Treba podržati kompanije koje planiraju da razviju i  isporuče IT rešenja i usluge u čijem će razvoju i plasmanu zaposliti više drugih profesija i tako doprineti padu nezaposlenosti.

Sve u svemu, ako želimo potvrdan odgovor na pitanje iz naslova, potrebno je da delujemo u tri pravca:

1. Bez obzira na fokus kompanija sada i u budućnosti, moramo imati više IT kadrova. U tom smislu je apsolutno neophodno:

• hitno povećanje kvota za upis na računarskim studijama
• istovremeno treba agresivno popularizovati ova zanimanja kod mladih
• osavremenjavanje nastavnih planova i programa
• uvesti računarske predmete poput programiranja već od osnovne škole (na znači da će sva deca biti programeri, ali na ovaj način će se sva deca učiti algoritamskom načinu razmišljanja koji će im biti od pomoći, bez obzira na to čime će se u životu baviti)
• podržati inicijative za uvođenje dece i odraslih u svet digitalnih tehnologija i
• podržati inicijative za neformalnu edukaciju IT kadrova.

2. Snažniji razvoj okruženja i izgradnja eko-sistema koji podržava preduzetništvo:

• uvođenje preduzetništva kao predmeta u sve nivoe obrazovanja
• sistematski promovisati kulturu preduzetništva (predavanja, seminari, konferencije, medijski sadržaji)
• animacija potencijalnih domaćih biznis anđela i VC (odvažnog kapitala), uključujući državni
• podrška osnivanju inkubatora, akceleratora, deljenih radnih prostora i drugih modela podrške početnicima u biznisu
• više konkursa i takmičenja
• nulto oporezivanje zaposlenih u izvozno orijentisanim softverskim kompanijama

3. Konvergencija ITsa drugim sektorima

• promocija upotrebe IT rešenja i usluga u drugim sektorima radi povećanja konkurentnosti i efikasnosti naših preduzeća i javnog sektora
• promocija elektronskog poslovanja i trgovine
• dodatni podsticaji IT kompanijama koje u značajnoj meri zapošljavaju kadrove koji nisu IT

A gde je ključ?

Ključ je u donošenju odluke. Jednom kada se definiše cilj i donese odluka da se taj cilj postigne, rezultati će biti neminovni. Primera za to imamo i u okruženju. Rumunija je za nekoliko godina uspela da značajno poveća broj diplomaca na računarskim studijama i na taj način postane ozbiljna sila u oblasti informacionih tehnologija. Na primer, samo u Temišvaru godišnje diplomira više IT stručnjaka (7.000) nego što ih ima ukupno u Srbiji (6.000). Naglašavam: svake godine. Poljska država sistematski pomaže svojim izvozno orijentisanim kompanijama putem značajnih subvencija koje tim kompanijama omogućavaju da budu cenovno veoma konkurentne na svetskim tržištima.

Država, dakle, mora da shvati preduzme mere koje su u njenoj ingerenciji. S druge strane, posla je mnogo i civilni sektor može u značajnoj meri da preuzme na sebe neke od gore pobrojanih aktivnosti. Mnoge od njih se već rade, ali je potrebno civilnom sektoru omogućiti povećanje obima aktivnosti kroz snažniju finansijsku podršku. Još važnije – obezbediti logističku i svaku drugu podršku u korišćenju EU i drugih fondova za finansiranje ovih aktivnosti.

Naša vizija je da u Srbiji imamo još par hiljada softverskih preduzeća sa 10 do 100 zaposlenih i prosečnim prihodom od €200K godišnje po zaposlenom. Takva softverska industrija jeste ključ za bogatu i naprednu Srbiju, u kojoj su nove tehnologije u službi građana i privrede.

Preuzeto uz dozvolu sa: http://vojvodinaictcluster.org/sr/da-li-je-it-kljuc-za-napredak-srbije/ (Autor Milan Šolaja, Vojvodina ICT cluster)