Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?
Scena: Kancelarija sa staklenim zidovima, na uglu visoke poslovne zgrade, kasno letnje popodne, pred kraj radnog vremena uz pozitivno naelektrisanje posle uspešnog radnog dana…
…Sredovečni muškarac, sedeći opušteno za modernim radnim stolom, razgovara telefonom:
-Dobar dan. Našao sam broj na internetu…
-Ja bih samo da pitam za cenu?
-Da… meni treba samo za ono standardno…
-Da, recite mi OD-DO, okvirno… –
-Aha, znači od 19.99eur? Odlično. Kupujem…
Nije u pitanju ni kupovina paketa pretplate za mobilni ni pretplate na kablovsku… Čovek je razgovarao sa prodavcem automobila. Ne liči Vam na razgovor o automobilima? Zbog 19.99e?
Pa, deluje malo, ali nije rečeno da je po danu, jer, to se podrazumeva. A i cena je OD, okvirna je. Oni imaju u ponudi i polovne automobile, o kojima je prodavac i pričao, a i dao je cenu za iznajmljivanje pikapa, ne za kupovinu automobila…
Opet Vam je nešto nelogično? Ako kupac želi novi automobil, nema problema, ima i toga. Ako želi da kupi, a ne da iznajmi, naravno da može. Nove automobile imamo, tačnije imamo sve što treba, pa još i na kredit. I šta god da treba sve je isto 10e. ??? Kako je to moguće? Pa, ovo sa novim automobilom i kupovinom je isto 10e ali na sat… Točkovi se, podrazumevano, kupuju posebno i to za samo 1din! Naravno, ako se pretplatite na nekakav mesečni magazin o nečemu na obaveznih 5 godina sa pretplatom od 50e. Mesečno. I naravno.
Ne bi nikad kupovali kod ovakvog trgovca, jer više liči na lika iz serije “Only fools and horses” nego na stvarnu pojavu? Ok, ali zašto? Kupac se jeste raspitivao za kupovinu novog automobila ali pitao je ono što je pitao i odgovore je dobio na ono što je pitao, ne na ono što je mislio. Nema laži – nema prevare? Prodavac ništa nije slagao, samo je odgovorio na 3 pitanja…
Primer 2, kupovina softvera, ista scena:
… Sredovečni muškarac, sedeći opušteno za modernim radnim stolom, razgovara telefonom:
-Dobar dan. Našao sam broj na internetu…
-Ja bih samo da pitam za cenu?
-Da… meni treba samo za ono standardno…
-Da, recite mi OD-DO, okvirno…
-Aha, znači od 19.99evra? Odlično, još samo par pitanja i kupujem…
Da, sve je isto kao u primeru sa automobilima, ali razgovor sada deluje sasvim “normalno”? 20e je taman za sve što Vam treba? Da… Kupac je, u ovom slučaju, odlučio da ne bude naivan, jer za 20e ima bar još 5 ponuda, pa se dobro informisao i spremio 10-ak dodatnih pitanja:
-A kakav je to sistem u pitanju?
-Da, dobro… Šta sve sadrži, mi se bavimo raznim poslovima i specifični smo prilično?
-…Dobro. Koliko ste rekli da košta za firmu?
-Sad je još bolje. I jel radi stabilno? Koliko dugo postojite?
-Rekli ste da postojite od “199ineke” i da je program stabilan godinama? Kako onda verzija 1.1?
-Ok, to moraju biti i najbolje tehnologije čim prodajete 10 programa svaki dan i to već decenijama… Da li to znači, da program može odmah da se koristi? Koliko traje implementaicja?
-Eh? Samo robno? I to odmah? Ne mora početno stanje, pa popis, pa sve redom?
-E, konačno! Znao sam ja da to može, a meni su do sada stalno govorili kako mi trebaju neke nabavne cene, pa neki troškovi… Čak su tražili i posebnu rezoluciju i specijalnu mrežu i nove kompjutere… Kod Vas to ne treba?
-Odlično je to, nego, ja sam mislio da su podaci kod nas, na to smo obavezni po zakonu?
-Da, pa, mi smo mala firma, i imamo oko sto hiljada dokumenata godišnje, pa nam je bitno da brzo radimo, i do sada smo to radili na tri računara. Kod Vas je to bolje?
-Odlično. Samo još da vidimo jeli to vaše, ERP…? Znate, bez toga se više ne može…
-Sjajno… Moram da pitam, sa tolikim brojem korisnika, kako stižete? Koliko Vas ima u firmi?
-E, svaka čast. Do sada sam mislio da je “sve to” komplikovano, a u stvari, kako vidim, sve što nam treba može, a i pristupačno je! Dogovorili smo posao, uplaćujem 20eur odmah, pa da krenemo, koliko sutra, sa povećanjem profita! Nalog već imamo otvoren, jel’ tako?
Vi, naravno, ne bi nikad kupovali kod ovakvog trgovca, da prodaje automobile, jer bi, da je takav, više ličio na lika iz serije “Only fools and horses” nego na stvarnu pojavu? Ali kod kupovine softvera sve ovo Vam je poznato i liči na bilo koji PR tekst o poslovnom (ERP) softveru XY u bilo kom IT/gadget časopisu gde su tekstovi u formama “studija slučaja”?
Opet, nema laži – nema prevare! Prodavac ništa nije slagao: Stvarno koristi sve najnovije tehnologije, stvarno sve što je rekao može i sve će biti, ako već nema. Softver koji prodaje i jeste erp i nije erp, i na webu je i na desktopu je. Već X dana rade u tom najnovijem alatu, a softverom se bave ko zna koliko godina. Ništa slagao nije, odgovorio je na pitanja, a i ljudi će nekako fakturisati, neke “glavne knjige” će se nekako štampati, makar i iz excela…
Šta Vi mislite, da li je prodavac “prevarant”, poput Boycie-a iz serije ili je ustvari odličan “Senior software sales specialist”?
Kakva su Vaša iskustva?
DP/ND
Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.
Preuzmi izveštaj!Session expired
Please log in again. The login page will open in a new tab. After logging in you can close it and return to this page.
Mislim da postoji neki zakon o tome da podaci moraju biti dostupni inspekcijskoj kontroli, a da to u principu podrazumeva server u zemlji, a ne neophodno u firmi. Ako neko zna konkretan član zakona i voljan je da podeli…
Znam da EU i USA imaju zakon da mora biti u njihovim granicama (na teritoriji cele EU osim za UK cini mi se)
Da to jeste EU direktiva (u okviru granica), ali evo sad tražim i ne mogu nigde da nađem gde sam to pročitao da važi i kod nas.
Sad nisam bas skontao deo oko nemoralnosti ovog prodavca.
Nego nije mi jasan ondaj deo da podaci (server) mora biti u prostorijama firme? Po kom to zakonu?
Moje iskustvo: Radio sam u firmi koja *sve* radi po principu opisanog senior software specialista. Ta firma više ne postoji – kupila ju je druga firma koja radi to isto ali za bolji procenat i opet za državu. Fuj. Sada, i zbog toga, radim pošteniji posao u drugoj zemlji gde istog toga ima ali mnogo manje i ne vređa inteligenciju. Milo mi je da se neko uopšte pita da li je ovaj način “biznisa” u redu – i to je neki početak. Bravo!
Ono što je meni ilustrativno u ovom tekstu jeste slika prodaje poslovnog softvera kao robe široke potrošnje (http://en.wikipedia.org/wiki/Commodity). Pitanje koje se nameće jeste da li je moguće poslovni softver uopšte prodavati kao robu široke potrošnje. Ako pogledamo negde na zapadu (Quick Books, PeachTree, a što da ne i OpenERP) izgleda da je moguće, ili bar odavde to tako izgleda.
Ipak, možda je moguće samo ako je razrešeno ono što na ovim prostorima nikada do kraja nije razrešeno, a to je razlika između nekog malog poslovnog programa, računovodstvenog softvera i ERP-a (veliki poslovni program). Možda kada bi te kategorije bile jasnije (ako je uopšte moguće povući jasnu crtu) diferencirane, možda bi onda ova slika moglda da odgovara prodaji nekog malog poslovnog programa (šta to uopšte znači???), ali ne i prodaji računovodstvenog softtvera ili ERP-a gde je važno praćenje propisa, podrška i sve ostalo.
Da li postoje na tržištu Srbije takvi mali neračunovodstveni poslovni programi? Ili je ipak računovodstvo ili ERP i dalje “zlatna koga” što Nikola naglašava?
Na kraju, svakako da ima veze sa poslovnom etikom i tu ne bi trebalo praviti kompromise, ali bojim se da smo u poslednjih nekoliko decenija svedoci da sve može biti relativizovano, pa čak i mnogo ozbiljnije stvari od poslovnog softvera :(
Hvala na komentaru, Nikola, long time no see :-)
Elem, tu, u tome što je “normalno” da je prodavac dobar prodavac, ali da je to nemoralno i neetički leži naš glavni problem. Po meni, ako si neetičan i nemoralan pa koristiš neobrazovanost kupca ili šta god da radiš a da može da spadne u tu kategoriju, ne možeš biti dobar čovek i time ni dobar prodavac. Kada to budemo raspertlali, možda i krenemo nekud, jer, nije moguće da baš sve treba da radimo na taj način.
A šema, po mom iskustvu, ide vrlo lepo sa iznosima od 19.99 eur pretplate, jer, saznaće kupac, samo nešto malo kasnije, koliko zapravo košta poštovanje zakona ali i osnovne logike: server koji mora biti u prostorijama firme, na primer, a koji je deo clouda i na koji može da se priključi komercijaliste koji fakturiše sa plaže, i koji može sve ono što je neko zamislio u reklamnoj priči da može, košta par desetina, ali hiljada, eura… Pretplata će i dalje ostati na nivou 59.99, s tim da će se još onih par sitnica koje se budu nametnule koštati za kojih par redova veličina više. Tek nakon toga sledi vezivanje mašnice koje nema veze sa 99.99… ili tako nešto mesečnih eur. :-) A dok vežemo mašnicu, taman treba zameniti server na kome se mašnica razvezala :-)
DP/ND
Po mom misljenju je on “Senior software sales specialist” jer tekst ukazuje na nesto specificno nasem trzistu – “IT nepismenost kupca” – te (sa poslovnog aspekta) je potreban samo slatkorecivi prodavac za valjanje softvera.
Kupac ce verovatno istraumiranom svojim trenutnim SW koji zeli da zameni trebati jedno godinu I po dana da skonta o cemu se radi, a tad mu je vec prekasno da menja jer se navikao, a i onako su “svi prevaranti”. Sve u svemu, moje misljenje je da je dobar prodavac – naravno ne pricam o eticnosti i pravednosti postupka – to je naravno potpuno neprihvatljivo.
E sad da dodam nesto prici :) -ovakva sema po mom misljenju ne ide dobro sa niskom pretplatom jer se prodavac nece previse ovajditi time sto ce da predje kupca za par meseci. Ovakva sema je mnogo smislenija sa “ERP softverom koji jeste skup, ali je kvalitet” gde prodavac kupcu odmah “vezuje masnicu” za par hiljada evra – tu je poslovni rezultat firme i bonus prodavca maksimalan :)