Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?
…ili koliko “troši” ovaj softver?
Pomenuo sam u jednom od prethodnih članaka TCO (eng. Total Cost of Ownership) ili na srpskom ukupni troškovi posedovanja/upotrebe softvera. Šta to zapravo znači?
TCO je finansijska procena ukupnih direktnih i indirektnih troškova investicije kao što je nabavka softvera (mada se ne odnosi samo na softver).
Ispostavlja se da je sama cena softvera, čak i tzv. slobodnog softvera (freeware, open source,…), skoro nebitan parametar posmatrano iz ugla TCO i da zato ima veoma mali uticaj na ukupan rezultat IT investicije.
Na primer: ako kupite poslovni softver za 100 eura, i na samo podešavanje i prilagođavanje softvera Vašim potrebama utrošite 40 sati tehničke podrške (gde je sat podrške 20 eura) ispada da Vas u stvari softver nije koštao 100, već 900 eura. Da ne pominjem utrošak vremena Vaših zaposlenih dok se obučavaju za rad u novom programu!
Iako je ovo samo primer i sve cifre su izmišljene nije teško izračunati da je, u većini slučajeva, cena softvera manja od 10% ukupne cene posedovanja i upotrebe softvera. Troškovi se drastično povećavaju kada uzmete u obzir broj ljudi koji su angažovani na obuci, održavanju, podršci, administraciji i sličnim poslovima.
Takođe, način i svrha upotrebe softvera direktno utiču na ukupne troškove posedovanja/upotrebe softvera!
Previše često firme kreću od pretpostavke da svi programi nude iste pogodnosti. Iako na papiru dva softvera imaju istu namenu i cenu (u ovom slučaju govorimo o poslovnom softveru), oni mogu imati potpuno drugačiju računicu za obračun ukupnih troškova posedovanja/upotrebe softvera. Specifičan proizvod i proizvod opšte namene drastično menjaju sliku.
Tehnologija upotrebljena pri proizvodnji softvera takođe može imati značajan uticaj. Troškovi u ovom slučaju direktno zavise od mogućnosti tehnologije. Mogućnost on-line ažuriranja, lakoća instalacija novih verzija, izmena zakonskih propisa, izmene samog programa. Sve su to parametri koji utiču na ukupan obračun troškova softvera.
Da li Vam je bitna potrošnja goriva i cena održavanja kamiona kojim prevozite robu? Ne želite da kupite TAM kamion iz ‘82 kao najbolje rešenje za prevoz robe iako košta samo 1000 eura? Slično je i sa softverom!
Cena je samo jedan od parametara pri odluci. Troškovi implementacije, angažovanje sopstvenog IT sektora, održavanje, podrška i sl. su parametri koje morate uzeti u obzir pri izboru poslovnog softvera. Ako ih izostavite može Vam se desiti da se ipak provozate “tamićem” koji troši više ulja nego benzina.
Umesto biografije Redefinisan i izbrušen pogled na softver. Korisnici i programeri. Artisti i modeli. Večita borba ideje i realizacije. Korisnik hoće jedno, programeri tvrde da je neizvodljivo, a knjigovođi ne odgovara zakonski aspekt. Kako usaglasiti različite interese korisnika, programera i sve to upakovati u zakonsku formu? Operativa ili knjigovodstvo, šta je Vama važnije? Posebni programi, integrisan sistem, transferi, kopiranje, prekucavanje. Da li komplikujemo jednostavno ili jednostavno mora komplikovano? Da li je Marfi u pravu kada kaže da ni jedan pravi problem nema rešenje. Krenimo zato od početka jer sudeći po Parouzziju: “Ako loše startuješ, nevolje rastu eksponencijalno”
Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.
Preuzmi izveštaj!