Delphi – 20 godina – nezavršeno putovanje

Razvoj i promene tehnologije su jedan od značajnih faktora koji utiču na ceo biznis sa poslovnim i bilo kojim drugim softverom. Dodatno, tehnologija u poslovnom softveru nije samo alat. Tehnologija i pokreće i zaustavlja firme. Tehnološki dug, ako se ignoriše ili ne prepozna na vreme može veoma lako da napravi razliku između uspeha i neuspeha. Setimo se samo koliko je sjajnih proizvoda nestalo sa tržišta. Poslovni softver je dodatno pogođen promenom tehnologije jer potreba kompanija za istorijskim podacima i otporom prema promenama, ponekad može da zavara. Koliki tehnološki dug imamo akumuliran na tržištu Srbija? Koliko će koštati osvežavanje novom tehnologijom postojećih proizvoda na tržištu? A da bi ostali konkurentni proizvođači poslovnog softvera bi trebalo da isprate ove promene. Ne bez ozbiljnog procenjivanja, razmatranja i razmišljanja, ali taj dan svakako dolazi…

Dosta od mene (Miodrag) za uvod, a u nastavku sledi priča o Delphi programskom jeziku i njegovom razvojnom putu od početka do 20-og rođendana. Autor je Dušan Majkić, a pored “pravljenja” ovog teksta, napravio je i dosta programa, kako u Delphi-ju tako i u mnogim drugim programskih jezicima.

Sve je počelo na dan zaljubljenih, 14. februara 1995. Zvanično je predstavljana Delphi verzija 1.0 za 16bit Windows 3.1. Najbrže razvojno okruženje, najbolja platforma za razvoj Windows 3.1 GUI aplikaciju.

U tom trenutku je izgledalo da Borland bolje razume Windows platformu od Microsoft-a koji ju je napravio. Borland-ova Turbo linija proizvoda je bila omiljen izbor DOS programera, a Borland-ova OWL biblioteka je po mnogima bila ispred Microsoft-ove MFC. Očigledno je talenat bio na Borland-ovoj strani. Delphi je bio logičan korak u tom smeru. Delphi je doneo novu objektno orijentisanu biblioteku – VCL. Integrisanu u razvojno okruženje sa dizajnerom i komponentama. Ni editor nije za potceniti, Borland je kupio tada jedan od najpopularnijih – Brief editor. Paskal kompajler je bio značajno brži od svega drugog. Kompajlirana aplikacija nije bila vezana za druge biblioteke.

Naziv Delphi je nagoveštaj gde se krije snaga ovog alata. Najveća baza na tržištu, Oracle (na srpskom “proročište”), u najpoznatijem proročištu u antičkom svetu ja staro-grčki Delfi. “Oracle at Delphi” – najbolji način do Orakla je u Delfima. Ili su to bar tako u Borlandu želeli da bude. Borland je već imao Paradox Enigne, a i kupovinom Ashton-Tate bio vlasnik i dBase alata. Njihova ideja zarade bila je da isporuče BDE uz Delphi, a drajvere uz skuplju verziju Delphi-ja za sve bitne baze tada na tržištu. Ciljno Delphi tržište je trebalo da bude razvoj desktop poslovnih klijent aplikacija.

Ali Microsoft je imao vizionara. Bill Gates je već sve uradio da ta 1995. godina ostane upamćena u IT svetu kao godina kada je lansiran Windows 95. Lansiran i na tržište i u legendu. Windows 95, 32-bitni operativni sistem je izašao već šest meseci nakon Delphi-ja. Prave novine koje je doneo Windows 95 ili nisu bile dostupne u 16bit podsistemu, ili Delphi jednostavno još nije imao odgovarajuće komponente. Iako je Delphi okruženje bilo u tom trenutku naprednije, ipak se morao koristiti MS alat da bi se iskoristio pun Windows 95 operativni sistem.

To je MS upravo i uradio. Preko noći, Windows 95 je bio skoro u svakom domu. Korisnik je postao “kućni”. I bio je gladan aplikacija. Delphi je igrom slučaja postao glavni alat “malog” developera koji proizvodi “male” pomoćne aplikacije. Potpuno mimo procene Borland marketinga.

Možda je baš ta kombinacija talenta, vizionarstva i nesrećnih okolnosti nešto što će obeležiti Delphi do danas. Već tada, 1995. godine, nekako postalo jasno da je Delphi alatka malih timova ili možda bolje – alat koji jednom čoveku omogućava da bude produktivan kao tim.