Kvalitetna i na vreme plasirana informacija je jedina koja donosi novac u današnje vreme. Koliko je ova teorija primenljiva u praksi ponuđača poslovnog softvera u Srbiji? I šta potencijalni kupci poslovnog softvera mogu naći na sajtovima ponuđača?
Generalno, ne postoji kompletna i adekvatna definicija operativnih sistema. Mnogo je lakše definisati operativne sisteme po onome što oni rade, nego po onome šta oni zapravo jesu. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove računara i praktično ”sakriva” od krajnjeg korisnika detalje njegovog funkcionisanja. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.
Dinamičan razvoj informacionih tehnologija je doveo do toga da u svetu postoji više različitih operativnih sistema. Na našim prostorima su najčešće u primeni različite verzije Windows operativnih sistema. Pored njih, u upotrebi su, mada ređe i razne verzije operativnih sistema kao što su: Linux i Unix, Solaris, IBM AIX i IBM z/OS, Mac OS X koji ekskluzivno radi na Mac računarima. U masovnoj upotrebi su i operativni sistemi za mobilne jedinice kao što su Android zasnovan na Linux-u, Windows Phone, iPhone iOS i drugi.
U mnogim korisničkim pa i menadžerskim strukturama postoji uvreženo mišljenje da je svaki operativni sistem savršeni softverski sistem, koji besprekorno obavlja svoju funkciju. Korisnici ga doživljavaju kao svojevrsnu crnu kutiju, (black box) kojoj ne bi trebalo prilaziti i dirati. Pri tom, u svemu tome je najporaznije to da sami korisnici nisu svesni svoje velike zablude. Nasuprot ovom uvreženom shvatanju, praksa pokazuje da su operativni sistemi jako ”ranjivi” i da je u cilju preventivnog smanjenja rizika, izuzetno bitna uloga internih IT revizora.
Problem sigurnog rada operativnog sistema i mogućeg upravljanja njegovim rizicima je teško kvantitativno proceniti. Međutim, to je moguće uraditi kroz uvođenje matrice rizika, stavljanjem procene rizika bezbednosti informacije kao model ocene rizika po matrici rizika definisanoj od strane stručnjaka. Pri tome je posebno važno za ocenu ovog procesa definisana pravila rada i analitički hijerarhijski proces – AHP (( AHP – Analytic Hierarchy Process, je strukturirana tehnika za organizovanje i analizu složenih odluka. Na osnovu matematike i psihologije, AHP je razvijen od strane Thomas L. Saati tokom 70-tih godina prošlog veka, a intenzivno je proučavan i dopunjen od tada. Model ima posebnu primenu u grupnom donošenju odluka (zajedničko odlučivanje) i koristi se širom sveta u najrazličitijim situacijama odluka, u oblastima kao što su vlade, preduzeća, industrije, zdravstva i obrazovanja. Umesto propisivanje “ispravne” odluke, analitički hijerarhijski proces – AHP pomaže donosiocima odluka da pronađu onu koja najbolje odgovara njihovom cilju i njihovom razumevanju problema. Analitički hijerarhijski proces – AHP pruža sveobuhvatan i racionalan okvir za strukturiranje problema odlučivanja, za zastupanje i kvantifikovanje svojih elemenata, za one elemente koji se odnose na opšte ciljeve, kao i za procenu alternativnih rešenja. Svako želi da zna veličinu i prirodu rizika koji se veže uz donešenja odluke u određenoj situaciji. Analiza rizika se u većini slučajeva zasniva na procenama i verovatnoći )) procene rizika radi postizanja kvantitativne procene za siguran rad sistema za upravljanje rizikom i unapređenje objektivnosti operativnog sistema, kvantitativnom procenom rizika.
Sve ovo ukazuje da se interni IT revizori nalaze pred mnogo različitih verzija operativnih sistema u poslovnim okruženjima. To iziskuje potrebu da interni IT revizori nađu vreme za svoju familijarizaciju sa operativnim sistemima u svakoj poslovnoj organizaciji, jer svaka organizacija predstavlja i zasebnu situaciju. U praksi neće svi koristiti da rade sa svim operativnim sistemima. Međutim, u nekim situacijama postoji host u mrežama poslovne organizacije a da nije podržavan od strane operativnih sistema Microsoft-a (Windows-a). Istovremeno, metodološki pristup IT revizije kod operativnih sistema je isti za sve operativne sisteme, uz određene specifičnosti koje se vezuju za svaki ooperativni sistem. Sigurno da postoje dodatne tehnološke kontrole koje bi trebalo da zaštite operativne sisteme, koje sprečavaju mrežne napade ili propagaciju malicioznih programskih paketa.
Zbog masovnosti primene u našem poslovnom okruženju, pažnju ćemo zadržati samo na Windows operativnom sistemu.
U procesu IT revizije operativnog sistema, komandna linija i raspoloživi softverski alati igraju bitnu ulogu. Komandna linija je funkcija operativnog sistema Windows koja obezbeđuje ulaznu tačku za kucanje MS‑DOS ((MS DOS – Microsoft Disk Operating System )) komandi i drugih komandi na računaru. Najvažnija stvar koju treba znati jeste da kucanjem komandi možete da izvršavate zadatke na računaru bez korišćenja grafičkog interfejsa operativnog sistema Windows. Međutim neke komande koje možete da pokrenete pomoću komandne linije zahtevaju pune ili administratorske privilegije. Važno je ukazati da rad iz komamandne linije neautorizovanih, nestručnih ili malicioznih lica predstavlja izuzetno veliki rizik po ceo informacioni sistem.
Zbirna Microsoftva sredstva softverske opreme u Windows okruženju sadrže više od 120 različitih alata za: administriranje sistema, potencijalni “lov na probleme“, upravljanje aktivnim direktorijumima, konfigurisanjem bezbedonosnih delova i još mnogo toga.
Windows Sysinternals (( Windows Sysinternals – je deo web sajta koji nudi tehničke resurse i uslužne programe (utilities) za upravljanje, dijagnostikovanje, rešavanje problema, i nadgleda okruženje Microsoft Windows )) predstavlja besplatan Microsoft repozitorijum za uslužne alate koji brzo sekciraju unutrašnji rad operativnog sistema i proizvode značajne rezultate. To je suštinski važno za pomoć administratorima u upravljanju serverima. Neke poslovne organizacije donose odluke da uključe neke od PS – alata (ps-tools) kao deo standardne izgradnje za servere i klijente. Interni IT revizori bi trebalo da pažljivo razmisle o tim odlukama zato što to nije podesno za sve situacije. Na primer, u praksi DMZ ((DMZ – De-Militarised Zone, demilitarizovabna zona, DMZ Ethernet konekcija mreža i kompjutera kontrolisana od strane različitih tela. Izvor rečnik Foldoc )) server i drugi host računari bi trebalo da se liše svega što nije neophodno za rad.
Za revizorske svrhe, interni IT revizori uvek mogu da “napune” alate koji su im potrebni u folder na serveru i da otvore comand prompt ((comand prompt – u računarstvu, karakter u komandnoj liniji interfejsa koji ukazuje da je kompjuter spreman da prihvati ukucani ulaz, izvor Wikipedia )) i pristupe ka tom da folderu da bi izvršavali memorisane alate iz komandne linije.
Pored toga postoji mnogo drugih raspoloživih alata. Neki od njih su besplatni alati kao što je Windows forenzičarska kutija alata WFT ((WFT – Windows Forensic Toolchest – Windows forenzičarska kutija alata )), koju je napisao Monty McDougal ((Monti McDougal je radio na polju bezbednosti računara tokom poslednjih 12 godina. Pre toga je proveo 5 godina rada na poslovima vezanim za kompjutersku delatnost gde je obavljao poslove u rasponu od programiranja do administracije sistema )). Ovi alati služe kao svojevrstan nosač za puštanje alata iz komandne linije. Oni su tekući deo SANS ((SANS – SysAdmin, Audit, Networking, and Security, administriranje sistemom, revizija, umrežavanje i bezbednost )) forenzičarskog praćenja.
Izvršavanje procesa IT revizije operativnog sistema Windows
Ključ za uspešnu reviziju Windows servera ili klijenata se zasniva na temeljnom pregledu samog hosta i u konjukciji sa mnogim drugim mogućim konekcijama koje propuštaju podatke u i od posmatranog hosta.
Sledeći revizorski koraci fokusiraju se samo na host i ne pokrivaju ekstenzivno razmatranje previše aplikacija ili poverljivih relacijskih odnosa sa spoljašnim sistemima. Takođe se, u ovom koraku interne IT revizije, ne pokrivaju metode ulaza podataka i izlaza podataka i njihova ispravnost. Koraci opisani ovde su tipični za mnoge revizije servera i reprezentuju dobru razmenu između mnoštva pokrivenih rizika i količine potrebnog vremena da bi se razmatrao neki host.
U praksi postoje mnoge liste provere interne IT revizije Windows operativnog sistema a u ovom izlaganju ukazujemo samo na neka od pitanja i postupaka provere. U sklopu toga, interni IT revizori bi između ostalog trebalo da obuhvate sledeće:
U daljem izlaganju izložićemo nastavak oblasti i postupke u kojima deluje interna IT revizija.
Stanislav R. Polić diplomirani inženjer elektrotehnike, smer telekomunikacija, Elektrotehnički fakultet Univerzitet u Beogradu. Magistar organizacionih nauka, smer informacioni sistemi: “Informacioni sistem interne banke”, kod mentora profesora Dr Mihajla Jaukovića, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu. Doktor biotehnickih nauka, Doktorirao na Poljoprivrednom fakultetu, smer Agroekonomija Univerzitet u Beogradu, kod mentora Profesora Branka Ž. Ljutića sa temom “Ekspertni sistemi za upravljanje obrtnim kapitalom u društvima kapitala u Agraru“, 2001 godine. Koautor više knjiga iz oblasti primenjene informatike u poslovnim sistemima. Ima više objavljenih naučnih i stručnih radova iz oblasti primenjene informacione tehnologije. Stalni je saradnik u naučnim i profesionalnim časopisima Revizor, Revizija, Računovodstvo, Berza. Ovlašćeni ispitivač Saveza računovođa i revizora Srbije - SRRS, oblast informacionih tehnologija za zvanja: samostalni računovođa, ovlašćeni računovođa i računovođa. Član "Jugoslovenske asocijacije revizora-JAR" i član Upravnog odbora, Predsednik sekcije za informacione tehnologije, član "Jugoslovenskog instituta revizora-JIR". Član YU EDI asocijacije i član upravnog odbora JU EDI asocijacije. Koautor idejnog projekta EDI tehnologije - Zavod za obračun i plaćanje: "Pilotski EDI servis platnog prometa prema UN / EDIFACT standardima", Beograd 1995. Koautor Jugoslovenskog računovodstvenog standarda JRS 33 i izdvojene metodologije za ocenu kvaliteta računovodstvenog softvera, Savez računovođa i revizora Srbije i Jugoslavije. Učestvovao u ekspertskim timovima za uvođenje informacionih sistema u prehrambenoj industriji (mlekara, prerada hrane), prerada stočne hrane, duvanska industrija. Učestvovao u menadžment konsalting studijama Fakulteta organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu, za planiranje u poslovnim sistemima (brodogradilište, fabrike i sl.). Učestvovao u projektovanju informacionog sistema u više jugoslovenskih preduzeća koja su osnovana u inostranstvu. Član Poslovnog odbora PKB Korporacije, Beograd, 1992-97, oblast informacionih tehnologija, član Nadzornog odbora, 1997-99, Predsednik nadzornog odbora PKB Korporacije, 1998
Poslovni softver i rešenja već odavno predstavljaju osnov za efikasno upravljanje poslovanjem. Cloud je sve bliže i više ne predstavlja samo svetski trend, već se i na našem tržištu pojavljuje sve više i više rešenja ovog tipa.
Preuzmi izveštaj!