Elektronsko poslovanje u Srbiji – SAN ILI JAVA?!

Jako su retke firme i pojedinci u Srbiji koji se ne naježe pri samom pomenu reči elektronski. Svejedno da li se radi o dokumentu, potpisu, arhivi ili poslovanju. Zašto je to tako? Zašto ljudi ne žele ni da razmisle o tome?

Odgovor je višestruk:

1. misle da je to jako komplikovano i da neće uspeti da savladaju novine u radu.

2. misle da to nije regulisano zakonom.

3. misle da će im inspekcija ispisati silne kazne zbog takvog načina rada…

Koga god da upitate da li je pokušao da radi elektronski, pa mu je neko rekao da to nije ispravno i dozvoljeno – jedini odgovor je sleganje ramenima i samouveren odgovor: „Nisam, ali nema šanse da je to legalno!”

Iako je to u razvijenim ekonomijama jedini način poslovanja, koji odgovara i državi jer joj i olakšava kontrolu i smanjuje troškove i štedi vreme potrebno za obavljanje administrativnih poslova, kod nas je elektronsko poslovanje još uvek tabu tema.

Izgleda da je država konačno rešila da se više angažuje. Nedavno je saopšteno da je do sada izdato 10000 sertifikata za elektronski potpis i da su sertifikate zatražile i dobile uglavnom firme, uz manji broj fizičkih lica. Broj izdatih sertifikata raste, što ohrabrujuće ukazuje na to da elektronsko poslovanje, polako ali sigurno, doživljava svoju ekspanziju.

Država je napravila portal elektronske uprave, gde se elektronsko potpisivanje najnormalnije koristi. Pored toga, Poreska uprava i APR prelaze na pružanje elektronskih usluga – što će od pravnih lica zahtevati da svoje podatke i izveštaje dostavljaju u elektronskom obliku. Dakle, elektronsko poslovanje više neće biti zanimljivo i poželjno – već neophodno.

Državna sekretarka za digitalnu agendu Srbije izjavila je da je pružanje elektronskih usluga pravnim licima najefikasniji način da elektronska uprava i elektronsko poslovanje zažive. Iako je broj izdatih sertifikata za digitalni potpis u porastu, kod nas je apsurdno mala primena sistema elektronske trgovine ili elektronskog plaćanja bankovnim karticama.

To su stvari na čijem se poboljšanju mora smisleno raditi, jer će one omogućiti brži razvoj i veći obrt novca.

Za početak, može se dati pohvala promeni državnog kursa i stavova ljudi čije su odluke ključne za razvoj institucije elektronskog poslovanja u Srbiji.